Ono što jako želimo, mora se i ostvariti

Nije me bilo neko vreme. Uvek se pre praznika malo povučem da povratim svoju energiju. Taj period je uvek nekako podložan nižim nivoima energije, nerviranju, stresu, šta kupiti, gde ići, kako završiti posao, sumiranje, troškovi, planiranje… Meni je obično u to vreme i ispitni rok. A onda dodju praznici i sva euforija radosti sa njima. Kao najizazovnija vožnja u luna parku, naše raspoloženje se kreće ubrzano malo gore, pa malo dole, pa opet malo gore…

Kroz moje izazove u kreiranju novog života nakon raka u proteklih par godina, naučila sam da osluškujem šta mi duša šapuće. Nisam dugo mogla da to izrazim rečima, ali sam to osećala. Vreme kada prepoznamo da nam je potrebno da se okrenemo sebi i ponovo dodjemo u kontakt sa onim delom sebe koji više ne čujemo. U mom životu pre raka, ja bih nastavljala dalje, sve dok moje energije više ne bi bilo. Ali mi je sada jasno da je vreme posvećeno promišljanju i osluškivanju, za mene sada pitanje životne energije. I dalje sam imala obaveze oko škole i posla, za neke ljude su to obaveze oko dece i posla, ali sve ostalo, uključujući druženja sa prijateljima je pauzirano. Prijatelji su mi uvek snaga, ali snaga o kojoj sada pričam je mnogo veća, mnogo moćnija – snaga sopstvenoga uma.

Dva meseca sam se fokusirala svaki dan na to šta će mi pomoći da ovaj period prodjem što zdravije. Kreirala sam slike u svom umu svaki dan kako mi doktor saopštava sjajne vesti na regularnoj tromesečnoj kontroli. Pisala sam pozitivnu rečenicu o tome, potpuno istu, svaki dan. Svi moji izbori su podržavali moj cilj. Na prvo mesto sam stavljala odmor od škole i posla, rani odlazak u krevet bez gledanja televizije, zdravu ishranu, svakodnevne šetnje i vreme u dnevnom rasporedu za promišljanje – za potpunu tišinu i umirivanje mog uma. Kad god bih sebe sabotirala drugačijim izborima, u toj dnevnoj tišini bih shvatala da moja podsvest jos uvek radi po starom obrascu. Nisam se sa njom borila, prihvatala sam je i slala nove pozitivne misli ka njoj. Napisala sam i Izjavu o promeni koju želim da vidim.

Kada sam krenula u petak na redovni tromesečni pregled, napisala sam svoju pozitivnu misao kao i svaki dan prethodnih dva meseca, i malo vremena provela u tišini kreirajući slike mog lekara koji saopštava sjajne vesti. Za ostatak priče bitno je da znate da lekari žele da žene dolaze na svaka tri meseca u prvih pet godina nakon završetka terapija za izlečenje od raka dojke. Nakon samo dve godine i četiri meseca, moj doktor je meni taj dan saopštio da su moji rezultati odlični i stabilni već dve godine i četiri meseca, i da ne vidi razlog mog dolaska svakih tri meseca. Mogu doći za šest meseci!

Ja sam tog dana dobila snažnu potvrdu da kada fokusiramo svu pažnju na ono što želimo i ta motivacija utiče na naše izbore, ono što želimo mora da se ostvari. Srećno vam bilo šta god da poželite!

Jedan od mojih trenutaka tišine i promišljanja sa šoljicom zelenog čaja na vrhu brda u Jeloustonu na leto 2012

Jedan od mojih trenutaka tišine i promišljanja sa šoljicom zelenog čaja na vrhu brda u Jeloustonu na leto 2012