Biologija uverenja

Šta biste rekli kada bi vam neko rekao da naše misli mogu kreirati našu fizičku realnost? Sve što postoji oko nas, neko je morao prvo da zamisli. I kola, i avione, telefone, kompjutere, knjige, kolače🙂 Ono što je bila naučna fantastika pre 20 godina je sada već realnost. Pogledajte samo stare filmove naučne fantastike. Ali da li možemo kontrolisati naše gene i DNK? Mene je za ovu temu zainteresovala jedna knjiga koja je sasvim slučajno došla u moje ruke – “Biologija uverenja” (Biology of Belief). Autor Dr. Brus Lipton je predavao na Medicinskom fakultetu na Stanfordu, a dugi niz godina je radio i na Medicinskom fakultetu univerziteta Wisconsin, međunarodno priznatom u oblasti genetskih istraživanja.

Tokom svojih istraživanja Dr. Lipton je primetio da ćelije koje potiču od iste matične ćelije, dakle imaju identičan genetski kod, različito reaguju u različitim okruženjima koja su ista kao naš telesni sastav. Kada god bi ćelije stavio u zdravo okruženje-telesni sastav, one su napredovale; kada bi okruženje-telesni sastav bilo ispod optimalnog, ćelije su postajale “bolesne”. Kada bi prilagodio okruženje-telesni sastav, te iste “bolesne” ćelije bi se ponovo oporavile, menjale svoju strukturu i funkcionisale zavisno od okruženja-telesnog sastava. To ga je dovelo do zaključka da je svaka ćelija jedno inteligentno biće koje može preživeti samostalno, i da shodno tome mi nismo žrtve svojih gena, nego gospodari svojih sudbina, sposobni da utičemo na to šta nam se dešava.

Njegova istraživanja predstavljaju deo mlade nauke, epigenetike koja svojim pronalascima ukazuje na to da bolesti današnjice nisu rezultat poremećaja pojedinačnog gena nego složenih interakcija u telu. Pa tako, Dr. Lipton oslanjajući se na epigenetiku i kvantnu fiziku predstavlja svoja istraživanja i primere kako uticaji na naš telesni sastav/imunitet uključujući prehranu, misli i emocije, mogu menjati te gene bez menjanja njihovog osnovnog nacrta. Naravno ova grana medicine još uvek nije deo konvencionalne medicine, ali i pre Kopernika i Đordana Bruna smo mislili da je zemlja ravna ploča🙂

Mene je knjiga potpuno fascinirala! Potpuno me intrigira ideja da naše misli upravljaju našim telom. I da sam ja, delom, svojim stahovima u prošlosti doprinela da dođe do disbalansa u mom telu. Ne mislim da sam kriva, već preuzimanjem odgovornosti za neke stvari ne smatram više da sam nemoćna. A to je tako moćno osećanje, i za to sam zahvalna Bogu.