Moj je život tiramisu :-)

Ima nešto slatkasto i gorčasto u Tiramisuu. Pa kad jedete odvojeno te slojeve, to osetite, a kad se malo pomešaju, to je apsolutno božanstveni osećaj. E tako je i kod mene, red venčanja, red operacije, red venčanja, red operacije. Pa kad sve to pomešam, moj život je u stvari apsolutno božanstvena bajka. A od sada biram da moj život bude samo čokoladni mus… mmmm…. sve se topi od slasnosti… Okej, skrećem sa teme.

Išla sam ponovo na operaciju – reviziju. Prošle nedelje. Za žene koje se odlučuju na to, čisto da znaju. Ništa strašno ali eto i taj korak postoji. Nešto mi se o tome ne piše, ne zato što nisam raspoložena. Naprotiv, ovaj put je oporavak bio tako brz da sam već nakon par dana bila na poslu (zato što sam htela, ne zato što sam morala), a juče ponovo radila (primerene) vežbe. Toliko energije imam! I sve to zahvaljujući tome što sam odlučila da probam kontemplativnu neurologiju (čitaj meditaciju). Ako govorite engleski možete o tome pročitati ako kliknete na članak Self-Directed Neuroplasticity: A 21st-Century View of Meditation.

Dakle, ja nekako sve moram da proučim i malo sa naučne strane🙂 Doduše ja shvatam nauku kao nešto što još uvek traži odgovore o mogućem, a ne kao nešto što je vrhovni autoritet, urezano u kamen. I tako čitajući o tome po ko zna koji put shvatila sam da ja mogu da utičem na svoj um. Ja mogu da kreiram svoju realnost! Mali primer za čovečanstvo, ali veliki za mene! Ne desi se to preko noći, niti sam ja još uvek u fazi gde mogu da kažem da sam u tome verzirana. Daleko od toga. Ali već neko vreme sam pokušavala da odvojim vreme u toku dana da se opustim i umirim um. Znate, nije to baš tako lako, pogotovo kad ste bombardovani obiljem informacija, poslom, studijama i sa hiljadu pitanja koje treba rešiti. Ali malo po malo uspevam. Pravim bebi korake. Zahvalna sam što imam ovaj predivan dar zvani život, i to stalno ponavljam.

Ovih dana sam ponajviše zahvalna što uopšte mogu da imam korekciju zdrave dojke. U Srbiji, zdravstveno to ne pokriva jer to smatra estetskom operacijom!? Znači preživite svu strahotu lečenja od raka, svu emotivnu i psihološku dramu, izgubite dojku, i onda je estetski to što neko ne želi da mu dve dojke budu Stanlio i Olio?? Eto akcije za zagovaranje za promenu regulative! A do tada, postoje humani lekari! Dr Maljković iz Bora radi rekonstukciju besplatno, da pokuša, kako sam kaže da nam vrati nešto što nam je bolest uzela! Zaista impresivno i ohrabrujuće Doktore! Dotakli ste moje srce!