Brak i ishrana – Lenova priča

Len mi je sinoć uz večeru saopštio da bi želeo da napiše nešto iz njegove perspektive za moj blog. Dok sam čitala, oči su mi zasuzile iako je tekst pozitivan i šaljiv. Ali je mene dotaklo nešto što već duže znam – ko god ima nekog ko se bori sa bolešću, prijatelja, partnera, člana porodice, taj neko ima itekako šta da kaže! Bez daljeg duženja, u produžetku sam prevela šta je Len napisao.

Pozdrav svima! Želeo bih danas da napišem nešto o tome kako možete podržati izbore osobe koja se bori ili je pobedila bolest, a u isto vreme slediti i svoje izbore. U našem slučaju to je vezano za ishranu. Mi smo evo u braku već šest nedelja, i Nataša me još uvek nije gađala šerpama! Pošto ne govorim srpski, i oslanjam se na nju da ovo prevede, bolje da pazim šta govorim!

Moram prvo reći da ću ovo pisati kao čovek koji je oženjen ženom koja je pobedila rak dojke. Vi koji čitate ste možda član porodice ili prijatelj koji brine za nekog svog. U kakvom god da ste odnosu sa tom osobom, ja ću preporučiti par  stvari koje sam naučio, a koje može primeniti bilo ko ko želi da podrži drage osobe u njihovom preporodu, ne samo suprug ili supruga.

Natašini doktori su bili iskreno iznenadjeni koliko se ona brzo oporavila nakon hemoterapije. Nataša čvrsto veruje da je to zbog toga što je promenila životni stil i dijetu. Ja je u tome podržavam 100%, ali ja nisam usvojio vegetarijansku/makrobiotičku dijetu. To ne znači da sam sebičan ili da me je baš briga, ali ja volim da jedem meso i ribu, i s vremena na vreme smažem pljesku ili neki dobar stek (volim i ćevapčiće🙂. Ali i ja imam jedan problem – visok holesterol. Zbog toga se trudim da ne jedem crveno meso više od 3 puta nedeljno, a da jedem ribu i hranu bogatu vlaknima. Tunjevina na primer ima “dobar” holesterol (koji je meni potreban) a (povremeno) spremanje je u skladu i sa makrobiotičkom dijetom. Mi ribu obično spremamo vikendom kada smo oboje u isto vreme kod kuće.

Vi ćete uvek imati više opcija nego osoba koja prati makrobiotičku, vegansku ili vegetarijansku ishranu samo zato što to nije mainstream način ishrane pa ga većinom prodavnice i restorani ne nude. Dakle osobi za koju brinete i do koje vam je stalo, a koja se odluči za promene, potrebna je podrška. Ja sam naučio sledeće da bih podržao Natašu u njenim izborima oko ishrane:

  1. Podržite šta god da vaša draga osoba odluči da radi da bi se osećala zdravo. Na taj način ćete podržati njenu ili njegovu borbu sa bolešću. Ako vi kupujete namirnice, saznajte šta je to što želi da jede kako bi stalno imala pri ruci hranu koju voli. Pitajte je za ideje; šta je to što bi volela da ima u kući kao zdrave grickalice.
  2. Potrudite se da naučite koja je hrana dobra za njenu dijetu. Pokušajte da nadjete restorane gde oboje možete naći nešto na meniju. (A Nataša dodaje da je bila prijatno iznenadjena sa opcijama koje nude restorani u Srbiji, kao i prodavnice zdrave hrane!)
  3. Ako restoran u koji dodjete ne nudi na meniju nešto što ona može da jede, napustite restoran i idite negde drugde. Ako se vlasnik ili konobari ljute, objasnite im da vi ne možete jesti, kako biste otklonili pritisak sa nje (i ovako je svi gledaju čudno zato što je različita po pitanju ishrane; ljudi teško prihvataju različitost po bilo kojoj osnovi).
  4. Kada pronadjete restorane u kojima ona može da jede, zapišite ih na listu koju ćete čuvati kada želite da je izvedete. Ja sam lično ubedjen da je važno za nekoga ko se bori sa bolešću da izadje iz kuće i vidi ostatak sveta. Pomozite joj da izadje i živi život, a ne da sedi zatvorena u kući po ceo dan! To je dobro za njenu psihu, a i za vašu takodje!
  5. Bar probajte hranu koju jede. Vegetarijanska i makrobiotička jela su kao i bilo koja druga jela koja jedete uz meso, samo su raznovrsnija, a i njihova priprema je zdravija. Recite šta vam se svidja, a šta ne, da bi i ona znala.
  6. I na kraju, ako vam se jede stejk, ili ga pripremite, ili ga kupite spremljenog. Ako vi nju podržavate, i ona će vas. Nataša meni sprema meso, ali pošto ne može da ga proba, mora da se osloni na moje čulo ukusa. Mi to onda pretvorimo u zajednički poduhvat: ona kuva, a ja probam🙂

Hvala još jednom što ste posetili blog. Nadam se da će vam ovaj tekst dati neke ideje. Kao što sam rekao, ja sam to naučio s vremenom. Srećno i uživajte u hrani!