Pump it up!

Danas sam bila u ordinaciji kod mog plastičnog hirurga. Završili smo sa uvećavanjem! Pošto mogu da biram veličinu, a ne nameravam da budem nova Pamela, plan je sledeći. Zakazaćemo termin na proleće da mi se sada malo dopuni leva dojka i izjednači sa desnom. Lep poklon, zar ne? To dobiju sve žene nakon raka dojke. Razmišljam, osim sjajnog dekoltea koji ću imati od sad pa na dalje, pa i posle porodjaja, biću i cool baka  jednog dana na plaži. A možda mogu i estradnu karijeru da započnem, imaću jedan od najvažnijih atributa🙂

Kad god sam kod lekara, uvek se zamislim. Da me je neko pitao pre godinu dana da li bih šta promenila u svom životu, grudi sigurno ne bi bile na toj listi. Ali eto ja ih dobih! Nije da se nisam namučila. Iskreno, znam da se svi mi plašimo raka dojke. U stvari, svi ljudi se normalno plaše bolesti. Sigurna sam da znate ljude koji kažu “Ma bolje da ne znam šta mi sve fali”. Ako i sami spadate u tu kategoriju, šta je to najgore što može da se desi? Da saznate da vam ništa ne fali? Da saznate o nečemu što treba da se tretira na vreme? Kako je to gore nego da saznate nešto kada je kasno?

Ne znam… mene je mama učila kada sam bila mala, da moram da idem kod lekara, da može da boli, ali da je plakanje dozvoljeno. Tako je bilo i ovaj put. Plakala sam skoro svaki dan, bilo je teško, preteško… Ali je prošlo, a ja sam živa. Samo zato što je bilo na vreme… Čak sam dobila i novi dekolte! Dobila sam ja i mnogo više. Dato mi je da sve što osećam, osećam mnogo jače. Iste su to emocije; ljubav, sreća, radost, ali se intenzitet i nijanse tih osećanja rečima ne daju opisati. To se samo može doživeti, i tako svaki dan. Jedino što mi je oduzeto jesu stres i tuga, sve ostalo je nadoknadjeno. Ja sam na tome zahvalna. Zato svako veče pre nego što legnem, napišem par stvari zbog kojih sam bila srećna tog dana. Danas ću izmedju ostalog zapisati da sam zahvalna doktorima što su mi spolja podarili, ono što me iznutra već dugo ispunjava – lepotu i sklad.

S puno ljubavi,

Nataša