Kratko uputstvo za ljudski kontakt sa ljudima koji su imali ili imaju rak

Ovaj post sam odlučila da posvetim svim mojim hrabrim ženama koje se suočavaju sa rakom u Srbiji. One su mi inspiracija jer se bore sa tom životinjkom u našoj sredini. A to je verujte mi mnogo drugačije nego ovde. Nije samo razlika u stavu lekara i napretku medicine, već i u stavu društva. Kakvo je to naše društvo koje dopušta da se žene sa rakom skrivaju, da se ljudi koji se bore sa nekom životnom teškoćom sažaljevaju?

Kod nas kao da te ljude odmah otpišu, ili društveno izoluju jer ne daj bože možda rak može preći putem direktnog kontakta očima… Znam da postoje pozitivni primeri, i jako bih volela da ih čujem, ali sve što čujem je potpuno sumanuto i mračno. Zašto neko ne bi mogao da hoda ćelav gradom bez da se ljudi šokiraju, sažaljivo gledaju i okreću glavu? Zašto neko ne bi mogao da ima rak, pobedi i živi? Jedina razlika između nas koji smo imali rak i onih koji nisu, jeste ta da smo se mi suočili sa pitanjima smrtnosti ranije nego drugi, ali to ne znači da ćemo otići pre drugih. Kada je kome suđeno samo Bog zna.

Šta ako u gradu vidite nekog ko se očigledno bori sa nekom vrstom raka?

  • Kada sam prvi put htela da izađem napolje ćelava, plašila sam se da će ljudima biti neprijatno. A onda mi je glasić iznutra rekao “pa tebi je jako neprijatno sa tom maramom na 40 stepeni”. I skinula sam je. I izašla. U prvoj šetnji sam dobila ovacije svih koji su bili napolju, tapšanje, dizanje palca u vis… I onda sam dobila krila. Pitam se samo kako bi to bilo da su me svi gledali tugaljivo ili šokirano i okretali glavu. Možda bi to izazvalo bes u meni pa bih ja nastavila, a možda bih se povukla u svoju privatnost i postala nevidljiva. Da ne smetam drugima, da drugima oko mene bude dobro, pa šta bude sa mnom, biće. Pogrešno, pogrešno, pogrešno!
  • Sledeći put kada vidite ženu (ili muškarca, ali ja sada pišem o ženama) koja ima rak, ne sažaljevajte je. Mi smo žene snažne i naš duh je nesalomiv jer hoćemo da živimo.
  • Ženi koja se bori sa rakom treba podrška, hrabrenje, ljubav. Recite joj, iako je ne poznajete “Svaka čast hrabra ženo!” Ne možete ni zamisliti koliko je to inspirišuće!

A kako je to ako lično znate nekog ko ima rak?

  • Znam da ljudima može biti neprijatno da pitaju jer ne znaju da li je žena raspoložena za taj razgovor. U tom slučaju najviše pomaže pitanje “da li si raspoložena za razgovor?”. Ha. Kratko i jasno.
  • Budite spremni za odgovor “ne, nisam”. Ja nisam mogla da puno pričam sa ljudima dok sam bila na hemoterapijama, ali to ne znači da nisam htela. I mnogo mi je značilo da ljudi razumeju da tih par meseci ne mogu da komuniciram, ili mogu da komuniciram samo ponekad.
  • Ako je žena raspoložena za razgovor, pustite je da priča, ne morate imati savete. Neki put je važno samo izbaciti iz sebe ono što nam je na duši, a znači kada imate nekog ko to sluša. To je sve.
  • Ima i onih koji zovu pa ne znaju šta da kažu, ali eto zovu reda radi. Oni ili crpe pozitivnu energiju od nas, ili nam šalju svoju negativnu energiju. Da budem iskrena, to nama ne treba. Ako neko nema nešto pozitivno da kaže, bolje da ni ne zove. Ili neka se potrudi da nađe nešto pozitivno što može da kaže. Biće celom svetu bolje sa pozitivnim ljudima.

I na kraju, svim mojim dragim prijateljima i mojoj porodici posvećujem sledeći video jer me je njihova podrška lečila. Gloria Gaynor izvodi svoju numeru “I will survive” u jednom tržnom centru, a žene koje imaju rak i oni koji ih podržavaju, verovatno oko stotinu njih, obučeni u pink igraju. Pogledajte i osetite tu energiju! I zamislite da se kod nas tako nešto organizuje!

Gloria Gaynor Breast Cancer Tribute