U zdravom telu, zdrav duh

Postoji mnogo načina da kažemo telu da ga volimo. Jedan od njih je fizička pokretljivost. U knjizi Antikancer – novi način života, u delu o Antikancernom telu, autor navodi brojne nove studije u kojima se ukazuje na manji broj slučajeva raka, kao i na upadljivo manji broj slučajeva povratka bolesti kod aktivnijih ispitanika. Pronaći ono što nam najviše odgovara i uklopiti ga u dnevni raspored može biti teško, pogotovo ako je neko izmoren od lečenja. Ali to nije i nemoguće. Budjenje koje se doživi u kontaktu sa telom i njegovom energijom je vredno istraživanja sopstvenih mogućnosti. Meni je to donelo mir i promenu stava prema svetu oko mene i u meni.

Ja bih najradije provodila po čitav dan u prirodi! Trčala, plivala… Ali kaže doktorka da ne bi trebalo još uvek da radim neke zahtevnije fizičke vežbe. Imam ja snage, ali ne bi bilo baš pametno da još par nedelja fizički opterećujem stranu na kojoj mi je uradjena rekonstrukcija. Bicikl mi baš mnogo nedostaje. Svaki dan razmišljam kako je neverovatan osećaj voziti ga. Potpuno mi je to ušlo u krv! Sednem ja na njega, i vozim, i pevam (oni koji znaju moje glasovne mogućnosti, neka se suzdrže komentara🙂 Staza kojom vozim je fenomenalna. Kao na primer Košutnjak, samo više osunčan. Okružena sam prirodom, a usput posmatram decu koja se igraju, prijatelje na pikniku, ljude koji trče, šetaju, igraju tenis, fudbal… Sve je tako puno života! I ja tako vozim i upijam tu neverovatnu energiju.

Ali dok ne sednem ja na moj bicikl ponovo, idem ja na moju jogu i šetam. Svaki dan. U šetnjama se slatko ispričam sama sa sobom. Ja ne znam zašto kažu za ljude koji pričaju sami sa sobom da su ludi? Nema ništa zdravijeg od toga! Svakakve ideje se meni jave u šetnji. Prodjem kroz ceo dan i razgovore koje sam vodila, pripremim se razgovore koje treba da vodim, organizujem se u glavi kada me kućni poslovi, studije i posao nadvladaju. Čitave radove i  izveštaje sam tako smislila u šetnjama, a onda bih se vratila kući i napisala ih. Ima nešto u tom vazduhu i oksigenaciji perifernih ćelija… Ne preskočim ni jedan dan! Dan nakon operacije sam se osećala dobro i prošetala desetak minut. Već nakon par dana sam normalno šetala, a nakon nedelju otišla na jogu.

Joga meni jako prija jer polako gradim svoju izdržljivost, a vežbe mogu da se prilagode da ne budu zahtevne kao aerobik na primer. Ona je meni pomogla prošle godine na jedan neverovatan način. Dve nedelje nakon operacije jedva sam se pomerala. Ne znam šta me je više usporavalo, telo koje je bilo poluukočeno od ležanja nakon dve operacije ili iznurenost nakon svih terapija kroz koje sam prošla. Odlučila sam da pokušam da vratim telu njegovu snagu i saznala za jogu u kraju koja organizuje časove za početnike. Nakon konsultacija sa doktorom i joga trenerom, krenula sam. Prvi čas će mi ostati celog života u sećanju. To je bila grupa ljudi koji uglavnom nemaju zdravstvenih problema ili bar ne vidljivih. Ja desnu stranu nisam mogla mnogo da koristim zbog operacije, i stoga neke vežbe nisam mogla da radim. Ali sam zato za neke vežbe bila mnogo izdržljivija nego ostali. Postala sam svesna koliko je sve relativno. U trenutku kada se moje celo biće osećalo slabo, taj osećaj jednakosti sa drugima je bio toliko moćan da mi je davao snage da nastavljam, podizao moral. Svake nedelje. Shvatila sam da svi imamo neke slabe tačke, neko vidljive, a neko nevidljive. Ja danas mogu neuporedivo više nego prošle godine, ali sam daleko od toga šta može moj joga instruktor. Bavljenje zdravljem je putovanje, a ne cilj. Želim vam srećan put!

S ljubavlju,

Nataša