Moć sirove hrane

Danas je Preobraženje. To me je podsetilo na leta koja sam provodila kod bake i deke u Bosni, gde se verovalo da se na današnji dan celokupna priroda preobražava. I voda i gora. Čini mi se da smo tada više pratili biološki ritam i uskladjivali se prema prirodi. Deci više nisu davali da se kupaju, pa smo višak vremena provodili pomažući u kući i oko kuće. Sećam se da sam posmatrala starije žene, kako pripremaju zimnicu. Za kišeljenje su neke koristile samo so i vodu.  Ajvar su spremale na što blažoj vatri. A nama su pripremale salate od svog tog svežeg povrća i hleb od punog zrna pečen satima u starim pećima na tihoj vatri. Mljac…

U životnoj brzini smo se okrenuli od mnogo toga što su naše bake i deke radile. A upravo to se sada vraća kao moderni pokret zdrave ishrane. Pisala mi je Duška da se kod nas o sirovoj hrani kao pristupu ishrani puno ne govori. Pa hajde da ja malo nešto ovde progovorim. Ali iskreno se nadam se da će neko povezati sve ono dobro iz naše kuhinje sa tim pristupom i time ovu priču učiniti bliskom.

Ono što je glavna snaga sirove hrane jeste da su povrće i voće bogati vlaknima neophodnim za redovno čišćenje organizma od otpadnih materija. Meso to ne sadrži, pa se veoma dugo zadržava u telu čoveka. Hrana koja se sporije vari, ne izbacuje se iz organizma, što dovodi do usporavanja metabolizma i stvaranja toksičnosti. Period varenja povrća i voća je mnogo brži zbog mnogobrojnih enzima koje sadrže. Tako organizmu ostaje dodatna energija za regeneraciju i fizičke aktivnosti. U sirovom stanju, zdravi sastojci voća i povrća su stostruko veći.

  1. Najjednostavije iz ovog pristupa što sam ja pojačala jesu salate od sirovog povrća i jutarnji sok od svežeg voća. Ne prodje dan a da ja ne naseckam pomorandžu, limun, bananu, borovnice, i po neku povrćku koja se nadje. Evo danas su to bili celer i sirova cvekla. Ako mi nije dovoljno slatko, a ja dodam meda. I tako započnem dan.
  2. A u toku dana uz sve što jedem, jedem ogromnu salatu. Jedan drugi pristup ishrani koji je podjednako koristan (Budwig), mi je omogućio da svaki put napravim drugačiji dresing. Evo na primer, stavite kašiku maslinovog ulja (ili još bolje lanenog), pola kašike soja sosa, malo belog, crnog i crvenog bibera (kajen ili aleva parika) i prelijte preko otprilike 250gr povrća. Pustite da povrće malo odstoji u tom dresingu. Njam!
  3. Neki zagovornici sirove hrane ne koriste začine. Ja bez začina ne bih mogla da zamislim hranu! Još i važnije od prijatnog ukusa i mirisa koji daju hrani, začini su veoma bogati vitaminima i mineralima i imaju brojne lekovite sastojke. Na primer, aleva paprika je bogata vitaminom C i karotinom, peršun je bogat vitaminima C, A i E, a biber olakšava varenje i deluje stimulativno na krvotok. Ali i egzotičniji začini imaju lekovita svojstva, kardamon na primer podstiče rad srca i jača pluća, a kurkuma  ublažava upale i snižava nivo šećera u krvi.
  4. Ja sam iz filozofije o sirovoj ishrani naučila jako puno o važnosti semenki i orašastih plodova u ljudskoj ishrani. One sadrže visok procenat belančevina, minerala, vitamina i enzima. U njima je sva energija biljke i tu su koncentrisani svi hranljivi sastojci koji su neophodni biljci za rast i razvoj. Jedući semenke mi tu živu energiju unosimo u naš organizam. Znam da ni u ovome ne treba preterivati, pa tako ja recimo jedem ukupno četvrt šolje različitih plodova dnevno (bademi, orasi, indijski orah, suncokret, bundevino seme…)
  5. A što se tiče onoga što su naše bake i deke koristile, a što je jedna od tehnika koja se koristi u pokretu za sirovu hranu, jesu fermentacija i kišeljenje. To su našoj kuhinji dobro poznati procesi. Što jednostavnije to zdravije, litar vode, dve kašike morske soli. Ovako pripremljeno povrće sadrži žive probiotske kulture koje pomažu našem varenju, i odličan su izvor vlakana, gvoždja i vitamina C i K. Probiotici takodje pomažu eliminisanju otrova iz našeg tela.
  6. Druga tehnika je dehidracija. U stara vremena ljudi su sušili hranu na suncu (sušeni paradajz, suvo groždje), a danas to čine u dehidratoru. Naravno, oni koji se skroz prebace na sirovu hranu jer se u dehidratoru često mogu napraviti krekeri, testa za pice i slično. Dehidrator se uglavnom ne uključuje na više od 40 stepeni. Dakle, sporo i blago da se ne bi uništile hranljive materije i enzimi. Baš kao što se i pravio hleb nekad davno.
  7. Već sam pomenula seme i orašaste plodove, ali se manje kod nas pominje nutriciona moć proklijalog semena. Mene je klijanju hrane naučila moja Marijana i pre nego što sam saznala da je to jedna od tehnika korišćenja sirove hrane:
  • Najlakši način je u teglu staviti duplo više vode od onoga koliko stavite nekog semena. To može biti mahunasto povrće, semenke, žitarice od kojih se posle pravi hleb na tihoj vatri, poznatiji kao Mana hleb…
  • Ostaviti preko noći, a ujutru procediti i ispirati 2, 3 puta dnevno da bi seme ostalo vlažno.
  • Nekada je proces duži, a nekada kraći, te treba pratiti kada seme počne da klija i dužine je otprilike 1 cm. Ja obično stavim seme preko noći, ujutru ga pre posla isperem, i to ponovo učinim kad se vratim s posla. I gledam da mi ne proklija puno.
  • Kad je proklijalo, princip sirove ishrane je da se jede presno (osim sočiva) kao dodatak salatama i jelima. Ja ga ipak malo prokuvam sa mojim začinima na blagoj vatri, jer još uvek tako unosim neverovatnu energetsku vrednost u odnosu na ono što sam pre jela.
  • Za one koji su zainteresovani za više informacija našla sam jedan dobar tekst o klicama i ishrani: http://nutricionisti.org/index.php?option=com_content&view=article&id=68:Klice%20u%20ishrani&catid=44:Klice%20u%20ishrani&Itemid=63

Od Milenke sam saznala da kod nas ima i poznatih koji se drže ishrane sirovom hranom. Maja Volk na primer. Probajte da potražite na internetu tekstove o njoj i njenom pristupu ishrani. Ona je zastupnik samo sirove hrane. Ja bih ipak rekla mediteranska ishrana je odličan model za početak… i naravno zdrava kuhinja naših baka.

A za kraj evo recepta za jedan lep slatkiš:

Jafa kolač

Kora:
1/2 šolje badema samlevenih što sitnije
2 kašike meda
5 urmi (one se jako puno koriste za sirove slatkiše, a može i suvo groždje)
iscedjena narandža ili dve

Krem:
1/2 šolje badema
sok od 1/2 narandže
Kašika, dve kakao praha
2 kašike meda

Čokoladni preliv:
1 kašika tahinija
1 kašika kakaa
1 kašika vode
1 kašika meda

Interesanti recepti se mogu naći i ovde: http://sirovahrana.blog.rs/blog/sirovahrana/generalna/2011/08/04/radionice-pripreme-sirove-hrane-recepti