Rekonstrukcija dojke

Gubitak dojke može biti veoma jak emocionalni udarac na ženstvenost i seksualnost. Ja sam tu fazu prošla uz mog Lena koji me je svojom ljubavlju snažio, a ja sam eksperimentisala sa senzualnim satenskim ili čipkanim vešom koji je pokrivao moje ožiljke, i time moje telo činio jos mističnijim. Zauzvrat smo dobili neverovatnu energiju koja je pretvorila naš seksualni život u beskrajnu riznicu prelepih momenata.

Juče je došao trenutak da dobijem svoju novu dojku. Neću lagati, radujem se tome. Ali isto tako kada telo strada, mi nesvesno shvatamo da nismo samo telo, nego smo mnogo više i duša.

Moram priznati da sam se pomalo plašila vozeći se u bolnicu. Mada, sve vreme sam razmišljala da nakon iskustva od prošle godine, ništa ne može biti bolnije. A čak sam se i tada nalazila povoda za smeh i radost. Kako sam ušla u deo gde nas pripremaju za bolnicu, pričala sam svojoj cimerki Lisi kakvi su sve koraci. Sa osmehom. To me je uvek snažilo, a sada sam nalazila utehu u tome da ja to sve već znam.

Prošle godine sam to prolazila sa Marijanom i mamom. I tada mi nije bilo nista traumatično jer sam imala moja dva ljudskim okom vidljiva andjela koja su mi svaki momenat učinile srećnim. Ja sam sada pronalazila snagu u tome da njima život neće opet stati zbog mene. One su bile uz mene, uz svaki korak koji sam pravila.

Pomolila sam se pre operacije. Shvatila sam da me to vodi u stanje mira i spokojstva. Svako može da nadje neki životni, pokretački duh kome se obraća. Ja sam svoj u bolesti pronašla, i beskrajno sam mu zahvalna sto je uz mene.

Operacija je trajala samo sat vremena, a ja sam se iz anestezije probudila nakon samo 10 minuta. Otpustili su me kući nakon sat vremena. Neprestano sam se smeškala, a ni sama nisam znala zašto. Smejanje često pominjem jer nailazim na podatke iz nekih istraživanja da je ono lekovito. A ja sam to osećala i pre nego sto je moj razum to znao.

Medicina je čudnovata za ovakve stvari. Vrsta rekonstrukcija dojke zavisi od jako puno faktora, ali i odnosa same žene prema opcijama koje ima. Ja sam imala dve opcije, jedna je da mi od viška mog tkiva (stomaka, zadnjice ili butina) naprave dojku (flap or free flap mikrohirurška rekonstrukcija) ili da mi ugrade implantat.

Free flap mikrohirurška rekonstrukcija mi se dugo činila boljom varijantom. To je moje tkivo, dojka se ponaša kao i druga, stari, pomera se, prirodnija je. Medjutim, istražujući informacije saznala sam da su te operacije jako duge, mogu čak da zahtevaju i infuziju, a na delu tela odakle se uzima tkivo, se pravi novi ožiljak.

Nakon jako puno prikupljenih informacija, odlučila sam se za lakšu varijantu – implantant. Operacija je lakša i kraći je oporavak, a ja svoje telo nisam želela više da mučim. Predstoji mi nekoliko faza sada, ali su sve u doktorskoj ordinaciji. Ja sada to gledam ovako: imaću idealno poprsje🙂 Poenta je u tome kako vidite stvari u životu – kao polupraznu ili polupunu čašu.

Rekonstruktivna hirurgija dojke: http://www.ncrc.ac.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=55&Itemid=42

Na ovom linku možete pronaći slike različitih rekonstruktivnih zahvata:  http://www.breastreconstruction.org/PersonalStories.html

Prva mikrohirurška rekonstrukcija dojke je kod nas izvršena 10.07.2011: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/265060/Prva-mikrohiruska-rekonstrukcija-dojke-obavljena-u-Boru